Toliko sam želela da napišem ponešto o gospodinu Mesiću i njegovom izdajništvu. Ne samo zato što je to , trenutno, aktuelna Balkanska priča, već zato što je zanimljiva, pre svega.
Nakon pada Miloševiča, oktobra 2000. godine na vlast su, u Srbiji, došle demokrate. Tuđmana niko nije rušio, već je čovek prirodnom smrću prestao da bude na čelu bratske nam Hrvatske. Kada smo mi slavili uspešnu revoluciju, te godine, je i Hrvatska dobila novog predsednika, Stjepana Mesića. Čoveka koji je 1990. godine postao član ustaškog HDZ- a. Iako je nekoliko godina kasnije napustio tu stranku i osnovao svoju, ja mu ne bih baš tako olako izbrisala mutnu prošlost. Vladao je Hrvatima do 2010. godine i sebe smatra velikim ocem demokratije. Kaže, ponosno, da je Hrvatska na korak od EU, zahvaljujući njemu. Pravi patriota. Kritikovao je , nakon raskida sa HDZ- om, Tuđmanovu politiku. Dosledan čovek. A danas je izdajnik, no1, svoje domovine. Optužuje ga hrvatska javnost da je prokrijumčario neke transkripte i, na kvarno, ih prosledio Haškom tribinalu, koji su hrvatske generale pokopali još više pa su, stoga, i dobili po 20 i nešto godinica zatvora. Nije to lepo. Minimizira Domovinski rat i herojstvo svojih generala koji su, sa malo prolivene krvi, obavili sve kak' treba a, pri tome, poštujući i ne kršeći ljudska prava. I sada ih je, odjednom, taj zlokobni Hag osudio ni zbog čega. Kakvi su ti Hrvati. Vazda na dve stolice sede. ' Oće- neće Evropu, kače zastave, pale zastave, veličaju Hag jer kažnjava Srbe zločince, proklinju Hag jer kažnjava nedužne generale. N' o dobro, valja to ponekad, onako, kako vetar duva. Mesić ih je učio demokratiji deciniju čitavu a oni, očigledno, ništa naučili nisu. Naljutio se profa i podelio je kečeve, jasno i glasno. Izričit je i opak čika Mesić. Sličan većini svojih sunarodnika ali pakuje i farba, otmeno i sa stilom. Mogli bismo da se na susede svoje ugledamo i da ukrademo po koju caku i foricu. Čisto da nam lakše, sa ispunjenjem ovih zahtevima EU, bude! AJ' što se narod buni i ljuti na Stjepana, nego se i vlast koprca. Ne da ona da se baca drvlje i kamenje na svoj rat za državu i domovinu i svoje borce za nezavisnost. Prava Evropa. Evropa u malom. Hrvatska za lidera u regionu! Ja sam za, u potpunosti. Neka '' bolji'' vlada!
Podržah i potpisah peticiju radi osnivanja Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i drugim teškim kršenjima ljudskih prava počinjenim od 1991. do 2001. godine na prostoru bivše SFRJ, ali se plašim da je to nemoguća misija. Ko će se pomirti i na šta će to pomirenje da liči? Mada, iako se teži istinskom pomirenju kao idealu, ne bi bilo loše da se bar te činjenice pljusnu svima u lice pa nek' onda svak' svoju krivicu nosi i sa ostalima deli. Iako su ovi naši, poprilično, nikakvi mislim da su u svojim nastupima blagonakloniji i miliji n' o braća from Croatia. Ne znam. Nisam pristrasna, valjda. Cvetković bar ne veliča Karađžića nit' plače za Mladićem, dok gospođa Premijerka, sa odličnim engleskim akcentom, kuka ka' kukavica za Gotovinom i ostalima. Što god i kako god, Mesić ispade faca. On je svoju priču zaokružio i završio na najbolji mogući način. Demokratiju je ispoštovao, Evropu i Hag, takođe. Sada je žrtveno jagnje i uživa u tome. Zna čovek da su genijalci vazda bili neshvaćeni.
M.M.
Nakon pada Miloševiča, oktobra 2000. godine na vlast su, u Srbiji, došle demokrate. Tuđmana niko nije rušio, već je čovek prirodnom smrću prestao da bude na čelu bratske nam Hrvatske. Kada smo mi slavili uspešnu revoluciju, te godine, je i Hrvatska dobila novog predsednika, Stjepana Mesića. Čoveka koji je 1990. godine postao član ustaškog HDZ- a. Iako je nekoliko godina kasnije napustio tu stranku i osnovao svoju, ja mu ne bih baš tako olako izbrisala mutnu prošlost. Vladao je Hrvatima do 2010. godine i sebe smatra velikim ocem demokratije. Kaže, ponosno, da je Hrvatska na korak od EU, zahvaljujući njemu. Pravi patriota. Kritikovao je , nakon raskida sa HDZ- om, Tuđmanovu politiku. Dosledan čovek. A danas je izdajnik, no1, svoje domovine. Optužuje ga hrvatska javnost da je prokrijumčario neke transkripte i, na kvarno, ih prosledio Haškom tribinalu, koji su hrvatske generale pokopali još više pa su, stoga, i dobili po 20 i nešto godinica zatvora. Nije to lepo. Minimizira Domovinski rat i herojstvo svojih generala koji su, sa malo prolivene krvi, obavili sve kak' treba a, pri tome, poštujući i ne kršeći ljudska prava. I sada ih je, odjednom, taj zlokobni Hag osudio ni zbog čega. Kakvi su ti Hrvati. Vazda na dve stolice sede. ' Oće- neće Evropu, kače zastave, pale zastave, veličaju Hag jer kažnjava Srbe zločince, proklinju Hag jer kažnjava nedužne generale. N' o dobro, valja to ponekad, onako, kako vetar duva. Mesić ih je učio demokratiji deciniju čitavu a oni, očigledno, ništa naučili nisu. Naljutio se profa i podelio je kečeve, jasno i glasno. Izričit je i opak čika Mesić. Sličan većini svojih sunarodnika ali pakuje i farba, otmeno i sa stilom. Mogli bismo da se na susede svoje ugledamo i da ukrademo po koju caku i foricu. Čisto da nam lakše, sa ispunjenjem ovih zahtevima EU, bude! AJ' što se narod buni i ljuti na Stjepana, nego se i vlast koprca. Ne da ona da se baca drvlje i kamenje na svoj rat za državu i domovinu i svoje borce za nezavisnost. Prava Evropa. Evropa u malom. Hrvatska za lidera u regionu! Ja sam za, u potpunosti. Neka '' bolji'' vlada!
Podržah i potpisah peticiju radi osnivanja Regionalne komisije za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i drugim teškim kršenjima ljudskih prava počinjenim od 1991. do 2001. godine na prostoru bivše SFRJ, ali se plašim da je to nemoguća misija. Ko će se pomirti i na šta će to pomirenje da liči? Mada, iako se teži istinskom pomirenju kao idealu, ne bi bilo loše da se bar te činjenice pljusnu svima u lice pa nek' onda svak' svoju krivicu nosi i sa ostalima deli. Iako su ovi naši, poprilično, nikakvi mislim da su u svojim nastupima blagonakloniji i miliji n' o braća from Croatia. Ne znam. Nisam pristrasna, valjda. Cvetković bar ne veliča Karađžića nit' plače za Mladićem, dok gospođa Premijerka, sa odličnim engleskim akcentom, kuka ka' kukavica za Gotovinom i ostalima. Što god i kako god, Mesić ispade faca. On je svoju priču zaokružio i završio na najbolji mogući način. Demokratiju je ispoštovao, Evropu i Hag, takođe. Sada je žrtveno jagnje i uživa u tome. Zna čovek da su genijalci vazda bili neshvaćeni.
M.M.
Нема коментара:
Постави коментар