Slučajno smo se našli u Srbiji, na brdovitom Balkanu. Mogli smo biti i Nemci, veliki naciti il' Italijani, veliki fašisti. Mogli smo biti i Kinezi, veliki komunisti il' Amerikanci, veliki imperijalisti. Mogli smo, al' nismo. Tu smo gde smo. Nije naš problem mala teritorija na kojoj živimo, niti mali broj stanovnika koji na toj teritoriji živi. Ne bih se vadila više ni na Miloševića, ni na devedesete, ni na hiperinflaciju. Deset godina je dovoljan period da se mnogo što šta promeni, iz korena. Promene su vidljive. Skelpalo se ponešto, rešile su se pojedine stvari. Međutim, polovično. Da smo neko drugi možda bismo i bili celoviti. Ali, mi smo mi, polovični u mnogo čemu pa nam stoga ne mogu i zamerati baš sve.
Pre nekoliko godina sam verovala da moja generacija i ja možemo promeniti otađžbinu. Verovala sam da se školujemo radi opšteg dobra, radi zajedničke, bolje, budućnosti i boljeg sutra. Verovala sam da nijedan sistem nije toliko jak i otporan na pobunu, nezadovoljstvo i revoluciju. Verovala sam da istinska volja naroda može i mora da pobedi. Što vreme brže prolazi, to mi je jasnije da smo, poprilično, nemoćni po pitanju naše bolje budućnosti i boljeg sutra. Ništa nije u našim rukama. Jesu, možda, naši maleni životi koji su opet zavisni od nekih tamo nekvalifikovanih, nekompetentnih i neodgovornih ljudi koji gaje jedan stil, potpuno, degradirajući i po otađžbinu i po mučene ljude.
Ovaj sporazum države i srpske majke me je zbunio. Nisam očekivala ništa ali ovolika galantnost otađžbine me je, ipak, zbunila. Nije mi jasno ko u ovom slučaju kosi a ko vodu nosi. Ili što bi rekao veliki vladika crnogorski: '' Ko je ođe otac a ko dijete? '' Kaže portparol tužilaštva da je sve odrađeno po zakonu, na osnovu zakona i u skladu sa zakonom. Klepila žena pet miliona a vratila milion ipo. Idealno. Za okrivljenu, svakako. Samo ne znam ko mi garantuje da će i taj milion vratiti. N' o dobro. Kažu da hoće, pa hajde da im ne verujemo! Mi od toga nemamo ništa. Nama, faktički, ni iz đžepa ni u đžep. Jedino nam se sopstvena inteligencija dovodi u pitanje, mada, ne po prvi put. Navikli smo. Odmahnemo rukom, udahnemo, izdahnemo i svak' svojoj kući.
Protiv udovice nemam ništa. Ne poznajem je. A i nemam želju da je upoznam. Mislim, nisam polužena i nemam idole poput dotične. Zapevamo poneku njenu pesmicu, slomimo pokoju čašicu, otreznimo se i nastavimo dalje. I to veze sa parama nema. Ako znam desetak, petnaest njenih pesama ne znači da odobravam njen lopovluk i hinjsko vraćanje ničega od svega što je ukrala. Pljačkala je moju otađžbinu. Ja joj neću oprostit ni za 2 miliona. Jednom krala, krašće vazda! Takva joj je karma. I, u redu. Ko prizna pola mu se prašta. Ali neka čin praštanja bude univerzalan. Ne bi bilo lepo ovoj progledati kroz prstiće, zahvaljujuči Dačiću, a vežbati zakon i rigoroznost na onima kojima već spomenuti gospodin nije ništa do Ministar Unutrašnjih poslova. Smešne su mi te protekcije. Provaljeni su. Nismo baš toliko maloumni. Ono, bar znamo da saberemo 2 + 2 ! Za mene je to 4, a za one kojima je to viša matematika pomoći nema. Neka trunu zajedno sa ovim njihovim neukim mozgovima, lažovčinama, lopovima, psiho likovima i trulim pojavama. Sklapaju kompromise gde kompromisa nema. Masovno će da se zloupotrebljava službeni položaj, jer je to, očigledno, vrlo isplativo krivično delo. Nizak rizik, velika dobit. Ukradeš 20, vratiš 5, odmoriš kod kuće nekoliko meseci i vratiš se ka' nov, međ' ljude. Efikasan je ovo pravni institut. Vrlo ekonomičan, takođe. Odlična promocija i provera vladavine prava. Bravo za tužilaštvo i pravosuđe. Odlično su reformisani, ali i nikad vickastiji. Pravda je zadovoljena. Pokazalo se na ovom bezazlenom slučaju koliko je sudstvo nezavisna grana vlasti, koja ne može da funkcioniše bez svoje sestrice, izvršne vlasti, od koje prima direktive i iste sprovodi preefikasno i kak' treba!
Ne živimo mi, dragi moji, u demokratiji. Politički sistem u kojem mi živimo nema ime. To je neki hibrid, fenomen, nevidljiv i nepoznat političkim naukama. Jadna moja otađžbina. Na niske je grane spala. Ni bezbroj revolucija je ne bi očistilo i pročistilo. Jednostavno, decenije i decenije moraju da prođu i dođu. Ove degenske generaciju moraju da pomru i da se rode nove, u nekom boljem i srećnijem vremenu kako svoje frustracije ne bi reflektovale na državu i čitavo društvo. Kažu da: '' Samo sloga Srbina spašava! '' Pre će biti da: '' Samo potop Srbina spašava! ''
M. M.
Pre nekoliko godina sam verovala da moja generacija i ja možemo promeniti otađžbinu. Verovala sam da se školujemo radi opšteg dobra, radi zajedničke, bolje, budućnosti i boljeg sutra. Verovala sam da nijedan sistem nije toliko jak i otporan na pobunu, nezadovoljstvo i revoluciju. Verovala sam da istinska volja naroda može i mora da pobedi. Što vreme brže prolazi, to mi je jasnije da smo, poprilično, nemoćni po pitanju naše bolje budućnosti i boljeg sutra. Ništa nije u našim rukama. Jesu, možda, naši maleni životi koji su opet zavisni od nekih tamo nekvalifikovanih, nekompetentnih i neodgovornih ljudi koji gaje jedan stil, potpuno, degradirajući i po otađžbinu i po mučene ljude.
Ovaj sporazum države i srpske majke me je zbunio. Nisam očekivala ništa ali ovolika galantnost otađžbine me je, ipak, zbunila. Nije mi jasno ko u ovom slučaju kosi a ko vodu nosi. Ili što bi rekao veliki vladika crnogorski: '' Ko je ođe otac a ko dijete? '' Kaže portparol tužilaštva da je sve odrađeno po zakonu, na osnovu zakona i u skladu sa zakonom. Klepila žena pet miliona a vratila milion ipo. Idealno. Za okrivljenu, svakako. Samo ne znam ko mi garantuje da će i taj milion vratiti. N' o dobro. Kažu da hoće, pa hajde da im ne verujemo! Mi od toga nemamo ništa. Nama, faktički, ni iz đžepa ni u đžep. Jedino nam se sopstvena inteligencija dovodi u pitanje, mada, ne po prvi put. Navikli smo. Odmahnemo rukom, udahnemo, izdahnemo i svak' svojoj kući.
Protiv udovice nemam ništa. Ne poznajem je. A i nemam želju da je upoznam. Mislim, nisam polužena i nemam idole poput dotične. Zapevamo poneku njenu pesmicu, slomimo pokoju čašicu, otreznimo se i nastavimo dalje. I to veze sa parama nema. Ako znam desetak, petnaest njenih pesama ne znači da odobravam njen lopovluk i hinjsko vraćanje ničega od svega što je ukrala. Pljačkala je moju otađžbinu. Ja joj neću oprostit ni za 2 miliona. Jednom krala, krašće vazda! Takva joj je karma. I, u redu. Ko prizna pola mu se prašta. Ali neka čin praštanja bude univerzalan. Ne bi bilo lepo ovoj progledati kroz prstiće, zahvaljujuči Dačiću, a vežbati zakon i rigoroznost na onima kojima već spomenuti gospodin nije ništa do Ministar Unutrašnjih poslova. Smešne su mi te protekcije. Provaljeni su. Nismo baš toliko maloumni. Ono, bar znamo da saberemo 2 + 2 ! Za mene je to 4, a za one kojima je to viša matematika pomoći nema. Neka trunu zajedno sa ovim njihovim neukim mozgovima, lažovčinama, lopovima, psiho likovima i trulim pojavama. Sklapaju kompromise gde kompromisa nema. Masovno će da se zloupotrebljava službeni položaj, jer je to, očigledno, vrlo isplativo krivično delo. Nizak rizik, velika dobit. Ukradeš 20, vratiš 5, odmoriš kod kuće nekoliko meseci i vratiš se ka' nov, međ' ljude. Efikasan je ovo pravni institut. Vrlo ekonomičan, takođe. Odlična promocija i provera vladavine prava. Bravo za tužilaštvo i pravosuđe. Odlično su reformisani, ali i nikad vickastiji. Pravda je zadovoljena. Pokazalo se na ovom bezazlenom slučaju koliko je sudstvo nezavisna grana vlasti, koja ne može da funkcioniše bez svoje sestrice, izvršne vlasti, od koje prima direktive i iste sprovodi preefikasno i kak' treba!
Ne živimo mi, dragi moji, u demokratiji. Politički sistem u kojem mi živimo nema ime. To je neki hibrid, fenomen, nevidljiv i nepoznat političkim naukama. Jadna moja otađžbina. Na niske je grane spala. Ni bezbroj revolucija je ne bi očistilo i pročistilo. Jednostavno, decenije i decenije moraju da prođu i dođu. Ove degenske generaciju moraju da pomru i da se rode nove, u nekom boljem i srećnijem vremenu kako svoje frustracije ne bi reflektovale na državu i čitavo društvo. Kažu da: '' Samo sloga Srbina spašava! '' Pre će biti da: '' Samo potop Srbina spašava! ''
M. M.
Нема коментара:
Постави коментар