Kao individa, neretko, plaćate svaku grešku koju načinite. Takođe, i svaki kolektiv, svako društvo, svaka država plaća sopstvene greške koji je načinila u prošlosti. Retroaktivnost.Nemoguće ju je izbeći. Naplatiće vam sadašnjost svaku pogrešku iz prošlosti. Stoga, ne spavajte spokojno. Ko greši, taj je spreman i da plati. Debelo! Neki su platili životom, a nekima se naplaćuje, svakodnevno.
Što ste jači i snažniji, to ste otporniji na visoke cene sopstvenih grešaka. Što ste bogatiji i ekonomski nezavisniji, to ste zaštićeniji i, gotovo, nesalomivi. Ukoliko ste maleni, nemoćni, ekonomski potonuli i ideološki nepronađeni, platićete debelo. Ukoliko lutate decenijama, ukoliko delate kak' vetar duva i ukoliko vam svega nedostaje, vi ćete ko zna kada prestati da plaćate. Jer vi, kao takvi, greške ponavljate. Na greškama ne učite, već se davite u tom moru svojih grešaka. '' Grešiti'' za vas postaje rutina i svakodnevnica. I, ne znate za bolje i drugačije. Propadate. Propadate kao društvo. Propadate kao društvo, u kojem svaka individua više nema prava na sopstvene greške, jer greške svog društva mora plaćati doveka. Ruku za spas vam pružaju oni koji vas ne vole, ali pošto ste bedni, jadni, nemoćni i nevidljivi, vi ste osuđeni baš na te koji vas ne vole. I, upravo, su ti koji vas ne vole i jedini koji vas vole. Hm. Naopako. Naopako al' metaforično i zvučno.
Možda ste vi grešili manje i bezbolnije od drugih, ali nažalost niste vi, ti drugi. Il' vas nije pomilovala klima, il' vas nije slušala istorija, il' vas nisu poštovali susedi, il' ste, jednostavno, predodređeni da propadate. Ma, grešili su drugi više od vas. Ubijali su drugi milione nedužnih i različitih, sredinom XX veka. Ubijaju mnogi i u XXI veku. Ali, oni nisu vi. Njima se moglo. I, njima se može. Mada, platili su poneki ponešto. Ali, brzo su na noge stali. Zid se srušio, ujedinili se, promućkali glavicom, zaboravili svoju mračnu stranu, gledali napred i nastavili da diktiraju tempo. Svaka im čast. Neki drugi, njima slični, su takođe platili debelo. Preživeli atomske bombice, stali na nožice ali platili još jednu ratu, pola veka kasnije. Priroda im naplatila. Priroda mnogima naplaćuje. I ovima, i onima. Ali, vama naplaćujete vi sami.
O, pa kakvi ste to vi? Kako protraćiste tol'ke godine? Na šta i na koga? Ništa vi revolucionarno napravili niste. Nesposobni da uredite sopstvene bašte, očekujete od drugih da to za vas čine. A, love za dobre baštovane nemate. Ima i međ' pojedinima dobrih baštovana, n' o im se ne pruža šansa da zasade i posade što treba. Vaša alavost i vaša bitka, za vaše dobro, ne da boljima mogućnost da učine dobro za sve vas. Egoizam- problem XXI veka. Egoizam u borbi za opšte dobro?! Pa, 'đe to ima? Samo kod vas i međ' vama, rđavima. Mnogo vas je. Množite se, svakodnevno. Različito se zovete a isto mislite. Baratate terminima i teoretišete, a praktikujete jedno veliko NIŠTA! Oko vas su gori od vas. Ono malo jada što valja ste saterali u ćošak, iz straha da vam ne stanu na put. Vaš put. Idiotski put bez alternative. Put koji asfalta nema. Put koji ne postoji i put kojim ni vi sami ne idete! Samo napred! Oko za oko, zub za zub!
M. M.
Što ste jači i snažniji, to ste otporniji na visoke cene sopstvenih grešaka. Što ste bogatiji i ekonomski nezavisniji, to ste zaštićeniji i, gotovo, nesalomivi. Ukoliko ste maleni, nemoćni, ekonomski potonuli i ideološki nepronađeni, platićete debelo. Ukoliko lutate decenijama, ukoliko delate kak' vetar duva i ukoliko vam svega nedostaje, vi ćete ko zna kada prestati da plaćate. Jer vi, kao takvi, greške ponavljate. Na greškama ne učite, već se davite u tom moru svojih grešaka. '' Grešiti'' za vas postaje rutina i svakodnevnica. I, ne znate za bolje i drugačije. Propadate. Propadate kao društvo. Propadate kao društvo, u kojem svaka individua više nema prava na sopstvene greške, jer greške svog društva mora plaćati doveka. Ruku za spas vam pružaju oni koji vas ne vole, ali pošto ste bedni, jadni, nemoćni i nevidljivi, vi ste osuđeni baš na te koji vas ne vole. I, upravo, su ti koji vas ne vole i jedini koji vas vole. Hm. Naopako. Naopako al' metaforično i zvučno.
Možda ste vi grešili manje i bezbolnije od drugih, ali nažalost niste vi, ti drugi. Il' vas nije pomilovala klima, il' vas nije slušala istorija, il' vas nisu poštovali susedi, il' ste, jednostavno, predodređeni da propadate. Ma, grešili su drugi više od vas. Ubijali su drugi milione nedužnih i različitih, sredinom XX veka. Ubijaju mnogi i u XXI veku. Ali, oni nisu vi. Njima se moglo. I, njima se može. Mada, platili su poneki ponešto. Ali, brzo su na noge stali. Zid se srušio, ujedinili se, promućkali glavicom, zaboravili svoju mračnu stranu, gledali napred i nastavili da diktiraju tempo. Svaka im čast. Neki drugi, njima slični, su takođe platili debelo. Preživeli atomske bombice, stali na nožice ali platili još jednu ratu, pola veka kasnije. Priroda im naplatila. Priroda mnogima naplaćuje. I ovima, i onima. Ali, vama naplaćujete vi sami.
O, pa kakvi ste to vi? Kako protraćiste tol'ke godine? Na šta i na koga? Ništa vi revolucionarno napravili niste. Nesposobni da uredite sopstvene bašte, očekujete od drugih da to za vas čine. A, love za dobre baštovane nemate. Ima i međ' pojedinima dobrih baštovana, n' o im se ne pruža šansa da zasade i posade što treba. Vaša alavost i vaša bitka, za vaše dobro, ne da boljima mogućnost da učine dobro za sve vas. Egoizam- problem XXI veka. Egoizam u borbi za opšte dobro?! Pa, 'đe to ima? Samo kod vas i međ' vama, rđavima. Mnogo vas je. Množite se, svakodnevno. Različito se zovete a isto mislite. Baratate terminima i teoretišete, a praktikujete jedno veliko NIŠTA! Oko vas su gori od vas. Ono malo jada što valja ste saterali u ćošak, iz straha da vam ne stanu na put. Vaš put. Idiotski put bez alternative. Put koji asfalta nema. Put koji ne postoji i put kojim ni vi sami ne idete! Samo napred! Oko za oko, zub za zub!
M. M.
