Pred svaku Paradu ponosa, u Srbiji se pokreće niz dilema. Ne znam da li su to moralne dileme, ili se 'pak radi samo o nizu pitanja koja se tiču osnovnih načela svakog demokratskog društva. U svakom slučaju, većina u ime nekog morala ( što predstavlja krajnje relativnu kategoriju) pokušava da opravdava svoju netoleranciju i nemogućnost da razume onog drugog.
Već nekoliko dana na različitim medijima slušam i viđam, uglavnom, iste ljude koji uporno govore o vređanju tzv. javnog morala, od strane LGBT populacije. Volela bih da mi bilo ko, ko je u stanju, objasni šta je to javni moral, šta on predstavlja, koju grupu ljudi taj moral definiše, ko kontroliše poštovanje istog, šta on obuhvata... ?! Ako sam modernistkinja, feministkinja, agnostikinja, da li sam onda po default- u nemoralna?! Ako sam heteroseksualka, a protivnica svega što je patrijahalno i tradicionalno, da li sam onda veštica?! Kurva?! Ko je taj ili ta ko ima pravo da etiketira bilo koga?!
Jako me iritira taj pojam javnog morala. Ja to shvatam kao neku vrstu univerzalnog morala, morala mediokriteta i svih nemoralnih ljudi koji se javno svega univerzalnog pridržavaju, iz straha od odbačenosti i primitivnog etiketiranja. Plaše se da krenu putevima svog moralnog kodeksa, ponosno i časno, jer im preti osuda od strane '' univerzalaca '' i '' univerzalki '' . Taj javni moral vređa mene. Mene kao heteroseksualku, mene kao čoveka, kao feministkinju, građanku i slobodarku! Ja ne poznajem javni moral. Ne poznajem takvu definiciju javnog morala, tog morala koji je stvoren u okvirima patrijarhata, religije, tradicije. Ja poštujem druge ljude. Poštujem sve ljude. Poštujem razlike, poštujem zakone. Ne kradem, ne ubijam, ne lažem! Ja sam moralna, zar ne?! Ma... Verovatno nisam jer ne poznajem kategoriju javnog, univerzalnog ( za mene isključivo muškog) morala! Ako je tako, po vašim aršinima ne želim ni da budem moralna! Veštice su uvek bile i ostale u modi!
Vas velike zaljubljenike u moral toliko vređa ta parada!? Pa ako ste toliko sigurni u taj vaš javni moral, i ako tvrdite da njega živi većina, onda ne vidim otkud tolika potreba da uzrujano, agresivno i uspaljeno govorite o svemu onome što ne spada pod vaš '' moralni '' kodeks.
Ovo društvo je nesrećno ne samo zato što je siromašno, već zato što je nespremno da prekine lanac mržnje. Nesposobno je da gleda svoja posla, da ide napred i kreira bolje dane i srećniju budućnost. Svi bi da se bave svima. Svi su stručnjaci za sve. Nema podele rada, a ni kvalifikacija. Nepismenih do besvesti, pa je sa njima lako i manipulisati. Čekajte malo! Shvatate li koga trujete mržnjom i netolerancijom?! Nekoga ko ne ume da kaže NE jer ni ne zna šta je DA!
Gospodo, razmislite ko ste, šta ste, o čemu govorite i na koji način to činite. Živite vi svoje morale, ali ne pokušavajte da sprečite nas da i mi živimo naše. Parcijalni interesi postoje, i oni moraju da se štite. Univerzalni moral ne postoji. Taj '' javni '' moral je možda vaš, ali nije univerzalan. Naprotiv. Stoga, kada sledeći put čujem da neko govori u ime većine o odbrani ili vređanju '' javnog '' morala, ja ću s osmehom isključiti tv ili okenuti leđa, i nastaviti da živim svoj veštičji moral! Hvala!
M. M.
Već nekoliko dana na različitim medijima slušam i viđam, uglavnom, iste ljude koji uporno govore o vređanju tzv. javnog morala, od strane LGBT populacije. Volela bih da mi bilo ko, ko je u stanju, objasni šta je to javni moral, šta on predstavlja, koju grupu ljudi taj moral definiše, ko kontroliše poštovanje istog, šta on obuhvata... ?! Ako sam modernistkinja, feministkinja, agnostikinja, da li sam onda po default- u nemoralna?! Ako sam heteroseksualka, a protivnica svega što je patrijahalno i tradicionalno, da li sam onda veštica?! Kurva?! Ko je taj ili ta ko ima pravo da etiketira bilo koga?!
Jako me iritira taj pojam javnog morala. Ja to shvatam kao neku vrstu univerzalnog morala, morala mediokriteta i svih nemoralnih ljudi koji se javno svega univerzalnog pridržavaju, iz straha od odbačenosti i primitivnog etiketiranja. Plaše se da krenu putevima svog moralnog kodeksa, ponosno i časno, jer im preti osuda od strane '' univerzalaca '' i '' univerzalki '' . Taj javni moral vređa mene. Mene kao heteroseksualku, mene kao čoveka, kao feministkinju, građanku i slobodarku! Ja ne poznajem javni moral. Ne poznajem takvu definiciju javnog morala, tog morala koji je stvoren u okvirima patrijarhata, religije, tradicije. Ja poštujem druge ljude. Poštujem sve ljude. Poštujem razlike, poštujem zakone. Ne kradem, ne ubijam, ne lažem! Ja sam moralna, zar ne?! Ma... Verovatno nisam jer ne poznajem kategoriju javnog, univerzalnog ( za mene isključivo muškog) morala! Ako je tako, po vašim aršinima ne želim ni da budem moralna! Veštice su uvek bile i ostale u modi!
Vas velike zaljubljenike u moral toliko vređa ta parada!? Pa ako ste toliko sigurni u taj vaš javni moral, i ako tvrdite da njega živi većina, onda ne vidim otkud tolika potreba da uzrujano, agresivno i uspaljeno govorite o svemu onome što ne spada pod vaš '' moralni '' kodeks.
Ovo društvo je nesrećno ne samo zato što je siromašno, već zato što je nespremno da prekine lanac mržnje. Nesposobno je da gleda svoja posla, da ide napred i kreira bolje dane i srećniju budućnost. Svi bi da se bave svima. Svi su stručnjaci za sve. Nema podele rada, a ni kvalifikacija. Nepismenih do besvesti, pa je sa njima lako i manipulisati. Čekajte malo! Shvatate li koga trujete mržnjom i netolerancijom?! Nekoga ko ne ume da kaže NE jer ni ne zna šta je DA!
Gospodo, razmislite ko ste, šta ste, o čemu govorite i na koji način to činite. Živite vi svoje morale, ali ne pokušavajte da sprečite nas da i mi živimo naše. Parcijalni interesi postoje, i oni moraju da se štite. Univerzalni moral ne postoji. Taj '' javni '' moral je možda vaš, ali nije univerzalan. Naprotiv. Stoga, kada sledeći put čujem da neko govori u ime većine o odbrani ili vređanju '' javnog '' morala, ja ću s osmehom isključiti tv ili okenuti leđa, i nastaviti da živim svoj veštičji moral! Hvala!
M. M.
Moral je oblik društvene svesti. To "javni" je samo pravno uobličenje nečeg društvenog, kao javni red i mir. Akcenat je na opštem, a ne pojedinačnom - individualnom moralu. To je u suštini besmislica, jer moral je skup normi, običaja i navika koje su "obavezujuće" i za društvo i za pojedinca podjednako. Moral nam je NAMETNUT samim tim što pripadamo određenom društvu. Osnovni atributi morala su: dobrota, pravednost i ispravnost. Sve što krši neki od ovih atributa, društvo (većina) smatra nemoralnim i odbacuje ga. Kako je moral relativan, podložan je menjanju. Otpornost ili slabost na promene zavisi od trenutne društvene klime. I što bi stari dobri Fuko rekao, da biste pobedili moćnijeg od sebe, ne treba da mu se suprodstavite direktno, već da prihvatite njegov diskurs i "izjedate" ga iznutra. Dakle, iritantno paradiranje i promovisanje onoga što je u ovom trenutku većini nemoralno samo povećava antagonizam i raspiruje netrpeljivost prema već dovoljno ugroženom delu populacije. Nametanje moralnih normi kolonijalističkog zapada takođe je ugrožavajuće (nemoralno) za većinu podjednako koliko je za vas nemoralno zabranjivanje parade. Suptilnost je ovde neophodna, ali se plašim da se naduvavanjem ovakvih tema skreće pažnja sa "realnih" životnih problema dok se mi zanosimo prajdom.
ОдговориИзбришиJa se samo pitam zasto je univerzalno ono sto je vecini '' moralno'' ?! Ako je vecina mediokritetna, zar nije cast onda pripadati manjini?! Moral je relativan. I, ako kazete da on cini pravednost, dobrotu i ispravnost, onda ne vidim zasto zene ( koje su takodje diskriminisane od strane tog javnog morala) ili homosekusalci i homoseksualke nisu moralni?! Ne moze vecina da se dici silom samo zato sto je vecina, jer je onda demokratija tiranija vecine, a ne sloboda i jednakost svih pred zakonom. Ne zamenjujmo teze!
ОдговориИзбришиPitam se onda zašto zamenjujete teze ako ste za to da ih ne zamenjujemo. Moral ne vrši diskriminaciju. On upravlja ličnim i društvenim postupcima. Iz odgovora vidim da moj komenar nije zavredeo ni minimum vaše pažnje jer sve što pominjete u gorenavedenom nisam nijednom pomenuo u komentaru. Univerzalnost, diskriminacija žena, tiranija... Previše feministički, agresivno i nepotkrepljeno argumentima - proizvoljno (za moj skromni ukus). Šta je onda univerzalno? Ono što je manjini moralno? Univerzalnost i moralnost nemaju dodirnih tačaka i ne znam odakle uopšte povod za povezivanje tih pojmova. Imam utisak kao da se, ne daj bože, plašite mediokriteta ili toliko težite različitosti da pominjete prosečnost u svakoj prilici. Kao da je biti prosečan nešto negativno. Demokratija je utopija i toliko protivna ljudskoj prirodi da uistinu nikada ne može da zavlada. Jači, bogatiji, većina... Pa ko može da zamisli da će oni dozvoliti da slabi, siromašni i manjina vode glavnu reč??? Možda Crnogorci? :-)
ОдговориИзбришиNa svoj nacin tumacite ono o cemu govorim. To je sasvim u redu. Medjutim, moj pristup problemima o kojima i pisem jeste mozda, za vecinu, utopijski.Pokusavam da pokrenem teme i dam odgovore na pitanja i situacije, sa kojima se svakodnevno susrecem. Ne plasim se mediokriteta, iako me jako gusi. Univerzalno bi bilo nesto sto se odnosi na sve i sto zahvata svakoga, na bilo koji nacin. Na taj nacin i govorim o skupu moralnih normi jednog drustva, u ovom slucaju naseg, koji je prihvatljiv za vecinu, i koji se namece sa razlicitih strana kao jedini ispravan. U tom smislu taj vecinski (ili kako ga ja definisem univerzalni) moral jeste diskriminatorski. Tacnije, univerzalna su pojedina nacela ljudskosti, koje sam i navela kao nezaobilazne vrline svakoga coveka.Sve ostalo treba i mora da bude stvar slobodnog izbora. Ako smo se odlucili da demokratiju zivimo, onda ne vidim zasto je zivimo na pogresan nacin?! Govorimo o demokratiji, a ne o aristokratiji!
ОдговориИзбришиUniverzalno je ono što se odnosi na sve, a ne na većinu. Univerzalni moral ne postoji. Pre bih rekao da su odlućili da živimo demokratiju. Uvedoše nam je bombama, kako se to radi u savremenom društvu. A uvode nam i sve što ide uz nju... Liberalnost u svakoj pori postojanja. Onu liberalnost u kojoj imamo osećaj da se pitamo o svom životu, a ustvari se ne pitamo uopšte. To smatram najvećom opasnosti koju "demokratija" donosi. Kvazidemokratija. Suptilno su nas uveli u svet u kome je svaki otpor antidemokratska akcija. Čim se pobuniš, ti si antidemokrata. Glavna tema su prava homoseksualaca, a prava heteroseksualaca ne zavređuju pažnju. Ako nečije pravo ugrožava pravo nekog drugog, onda teško da se to može nazvati pravom i slobodom izbora. Moje je pravo da ne gledam paradiranje na javnom mestu osoba koje imaju seksualne sklonosti koje su u suprotnosti sa kulturom, tradicijom, normama, svešću i moralom naroda kojem pripadam. Ali se ovde izvrću teze. Ja smatram da sam ugrožen nametanjem homoseksualizma na tako vulgaran način kao nečeg normalnog i demokratskog, ali ja sam pripadnik većine i smatra se da ja ugrožavam prava manjine (jer tako stoje stvari u demokratiji). Do skoro je to bila bolest, a kao što svaki duševni poremećaj u našoj zemlji izaziva veoma jake predrasude, insistiranjem na paradiranju samo još više produbljuju radikalizam i razvijanje predrasuda. Takvo ubadanje prsta u oko većini ne smatram demokratskom akcijom i bojim se da je pozadina takvog nečeg daleko od borbe za ljudska prava lgbt populacije. Ne znam da li iko racionalan misli da će održavanje parade uz angažovanje više hiljada policajaca da promeni svest naroda o homoseksualizmu, a sve protivnike iste da karakteriše kao huligane pred kojima je država poklekla.
ОдговориИзбришиАутор је уклонио коментар.
ОдговориИзбришиhttp://necenzurisanapricaonica.wordpress.com/ ima nas svuda :)
ОдговориИзбришиSudbina je žene da ide iza mane... A ne ja za njom! :-)
ОдговориИзбришиNe mora niko ni za kim da ide. Mozete koracati zajedno, rame uz rame! ;)
ИзбришиАутор је уклонио коментар.
Избриши