Hitler nikada nije veličao demokratiju. Naprotiv. Potisnuo je svaki njen oblik. Marginalizovao je sve vrste posredničkih institucija. Izbora nije bilo. Parlamentarizma, takođe. Postojao je samo on, njegova partija i ekspanzionistička politika. I krenuo je u rat, 1939. godine, kako bi osvojio svet. Želeo je nemoguće i mislio je da će uspeti. Međutim, 1944. godine je izvršio samoubistvo. Zatim, Nemačka je kapitulirala. Pobedili smo mi. I saveznici. Izborili smo protiv fašizma i dali smo slobodu narodu. A jesmo li dali slobodu narodu?! U ime čije slobode ovi, danas, '' rečavaju'' unutrašja pitanja jedne države?! U ime kog naroda i u ime čijih interesa?! Hitlera je podržavalo i u njega je verovalo milion nacista širom sveta, a ko podržava i ko veruje u ove '' pacifiste '' ?! Hitler je vodio rat za sebe i za '' arijevsku'' rasu, a za koga ovi, trenutno, rat vode?! Za demokratiju, očigledno. Al' za, rekla bih, Hitlerovu demokratiju. Tačnije, ni za šta i ni zbog čega. Baš tako. Ni za šta i ni zbog čega.
Plaši li se svet Islama?! Možda je Zapad započeo sveti rat?! Pf. Mislim da bismo pre podneli i preživeli đžihad n'o svete ratove s' zapadne strane. Suroviji su i licemerniji od ovih, s' Istoka. Ipak se Zapadnjaci bore pod okriljem demokratije.
Šta je sa velikim, prijateljskim, državama Rusijom, Kinom, Indijom?! Gde li su one, odjednom, nestale?! Ili su, pak, više za onu frazicu: '' Ćutanje je zlato! '' Prihvatili smo da je za nas, male, nužno da ćutimo ali zaista treba da nas brine kada i veliki zaćute. Hm. Klasicne političke kupoprodaje!
Sta ćemo s' Japanom?! I njega je preteška muka zadesila. Uf, ta bivša fašistička zemlja. Opaka je vazda bila. Nimalo naivna. Poigrala se priroda sa njom. Tužno. Opet je ceh platio, bezazleni, narod. Nego, čujem da se i ona, na kratko, motala oko libijskog problema!? Zanimljivo. Odakle li crpi sav taj elan, političku volju i snagu, pored abnormalnog broja svih onih žrtava, neizmerne ekonomske štete i katastrofe i radioaktivnih zezancija?! Nije to lepo s' Japanove strane. Mada, ko zna, možda za uzvrat i dobije koju paru za sanaciju. Verovatno u tom grmu leži zec.
Sta ćemo sa Srbijom?! Pretpostavljam ništa. Kao ni proteklih decenija. Nigde, ništa i niko. Kažu da budale ćute a pametni vladaju. Kod nas obrnuto. Pametni ćute a budaletine vladaju. To vam je otrov demokratije. Tiranija bezumne gomiletine. Svi bi gore, na vrh, a ne mogu ni sredine da se domognu. Grehota. Mrzimo Slobu, velicamo Đinđića. Volimo vođe, pa to ti je. Prošlost nam je večita inspiracija. Volimo da se osvrćemo i okrećemo za sobom. A čim korak napravimo napred, obavezno se dva vratimo unazad. U svakom slučaju, ne mrdamo. Tu smo, 'đe smo. Mada, verni smo. Kao psi. Blago našem gazdi. On okom a mi skokom. Ali, prioritet su nam evroatlanske integracije, a cilj opravdava sredstvo. Ući ćemo u EU i slavićemo taj dan kao što su nekada, u Titovoj Jugoslaviji, slavili 29. novembar, Dan Republike. A doći će i taj dan. Jednom. Bojim se, nikada. Mada, ako upotpunimo ovu saradnju sa Hagom ima šansi, kad vam DS kaze! Sve smo odradili, ostalo, kak' treba. Država nam je uređena, sve funkcioniše. Zdravstvo, pravosuđe, prosveta, ma sve. Jedino još niko ne zna ko je ubio Premijera, tj. nejasna nam je tzv. politička pozadina. Sumnjaju oni na pojedine ali mi čekamo Tužioca, Boga oca, da prozove i pozove one koje misli da treba.
Uf, a šta ćemo da radimo kad se Vojislav Šešelj vrati iz Haškog tribunala?! Predsednica Fonda za humanitarno pravo, smela Nataša Kandić, daje često neke prognoze. Kaže žena, meseci su u pitanju. A Šeško će iz zatvora, pravac, na informativni razgovor. I on se dovodi u vezu sa tom političkom pozadinom. Petljao je, iako ima alibi. Sve je obavio putem posrednika. Vučića i Nikolića . One dvojice, umerenih Evropejaca sto su se do, juče, kleli u Karađžića i Mladića. N'o dobro. Vremena se menjaju, što ne bi mogli i ljudi. Iako za Ivicu Dačića, cenjenog ministra i Cecinog kuma, kažu da : '' Vuk dlaku menja a ćud nikada'' , to ne znači da vukovi, stvarno, nisu promenili po koju dlačicu. A i to političko pomirenje između SPS-a i DS-a, pa zar nam to ne govori koliko žuti vole da opraštaju a crveni da se kaju?!
Brine me mnogo što šta u zemlji Srbiji. Brine me i Svet, baš. Guše me. Dosadni su. Nezanimljivi. Surovi i morbidni. Ali, i pored svega toga, ne osećam se kao rob. Živim svoju slobodu. Mislim svojom glavom. Posedujem kritičko mišljenje. Ne zavisim od njih. Uzoran sam građanin. Čovek sam sveta, kosmopolita. Mogu da biram i umem da biram. Ne plašim se sebe i mirno spavam. Istinski volim svoju zemlju. Ne kradem. I ne lažem. I mi, ovakvi, mi smo Srbija i mi smo svet. Mi smo pametni koji progovaraju, a oni su budale koje će da zaćute!
Plaši li se svet Islama?! Možda je Zapad započeo sveti rat?! Pf. Mislim da bismo pre podneli i preživeli đžihad n'o svete ratove s' zapadne strane. Suroviji su i licemerniji od ovih, s' Istoka. Ipak se Zapadnjaci bore pod okriljem demokratije.
Šta je sa velikim, prijateljskim, državama Rusijom, Kinom, Indijom?! Gde li su one, odjednom, nestale?! Ili su, pak, više za onu frazicu: '' Ćutanje je zlato! '' Prihvatili smo da je za nas, male, nužno da ćutimo ali zaista treba da nas brine kada i veliki zaćute. Hm. Klasicne političke kupoprodaje!
Sta ćemo s' Japanom?! I njega je preteška muka zadesila. Uf, ta bivša fašistička zemlja. Opaka je vazda bila. Nimalo naivna. Poigrala se priroda sa njom. Tužno. Opet je ceh platio, bezazleni, narod. Nego, čujem da se i ona, na kratko, motala oko libijskog problema!? Zanimljivo. Odakle li crpi sav taj elan, političku volju i snagu, pored abnormalnog broja svih onih žrtava, neizmerne ekonomske štete i katastrofe i radioaktivnih zezancija?! Nije to lepo s' Japanove strane. Mada, ko zna, možda za uzvrat i dobije koju paru za sanaciju. Verovatno u tom grmu leži zec.
Sta ćemo sa Srbijom?! Pretpostavljam ništa. Kao ni proteklih decenija. Nigde, ništa i niko. Kažu da budale ćute a pametni vladaju. Kod nas obrnuto. Pametni ćute a budaletine vladaju. To vam je otrov demokratije. Tiranija bezumne gomiletine. Svi bi gore, na vrh, a ne mogu ni sredine da se domognu. Grehota. Mrzimo Slobu, velicamo Đinđića. Volimo vođe, pa to ti je. Prošlost nam je večita inspiracija. Volimo da se osvrćemo i okrećemo za sobom. A čim korak napravimo napred, obavezno se dva vratimo unazad. U svakom slučaju, ne mrdamo. Tu smo, 'đe smo. Mada, verni smo. Kao psi. Blago našem gazdi. On okom a mi skokom. Ali, prioritet su nam evroatlanske integracije, a cilj opravdava sredstvo. Ući ćemo u EU i slavićemo taj dan kao što su nekada, u Titovoj Jugoslaviji, slavili 29. novembar, Dan Republike. A doći će i taj dan. Jednom. Bojim se, nikada. Mada, ako upotpunimo ovu saradnju sa Hagom ima šansi, kad vam DS kaze! Sve smo odradili, ostalo, kak' treba. Država nam je uređena, sve funkcioniše. Zdravstvo, pravosuđe, prosveta, ma sve. Jedino još niko ne zna ko je ubio Premijera, tj. nejasna nam je tzv. politička pozadina. Sumnjaju oni na pojedine ali mi čekamo Tužioca, Boga oca, da prozove i pozove one koje misli da treba.
Uf, a šta ćemo da radimo kad se Vojislav Šešelj vrati iz Haškog tribunala?! Predsednica Fonda za humanitarno pravo, smela Nataša Kandić, daje često neke prognoze. Kaže žena, meseci su u pitanju. A Šeško će iz zatvora, pravac, na informativni razgovor. I on se dovodi u vezu sa tom političkom pozadinom. Petljao je, iako ima alibi. Sve je obavio putem posrednika. Vučića i Nikolića . One dvojice, umerenih Evropejaca sto su se do, juče, kleli u Karađžića i Mladića. N'o dobro. Vremena se menjaju, što ne bi mogli i ljudi. Iako za Ivicu Dačića, cenjenog ministra i Cecinog kuma, kažu da : '' Vuk dlaku menja a ćud nikada'' , to ne znači da vukovi, stvarno, nisu promenili po koju dlačicu. A i to političko pomirenje između SPS-a i DS-a, pa zar nam to ne govori koliko žuti vole da opraštaju a crveni da se kaju?!
Brine me mnogo što šta u zemlji Srbiji. Brine me i Svet, baš. Guše me. Dosadni su. Nezanimljivi. Surovi i morbidni. Ali, i pored svega toga, ne osećam se kao rob. Živim svoju slobodu. Mislim svojom glavom. Posedujem kritičko mišljenje. Ne zavisim od njih. Uzoran sam građanin. Čovek sam sveta, kosmopolita. Mogu da biram i umem da biram. Ne plašim se sebe i mirno spavam. Istinski volim svoju zemlju. Ne kradem. I ne lažem. I mi, ovakvi, mi smo Srbija i mi smo svet. Mi smo pametni koji progovaraju, a oni su budale koje će da zaćute!
Нема коментара:
Постави коментар